Amerika i Kina na ivici trgovinskog rata

Vašington, 14. septembra – Oporavak je počeo, ali kriza nije prestala, glasi telegrafski izveštaj o najnovijoj dijagnozi stanja američke ekonomije. Kriza se nastavlja pre svega zato što se stopa nezaposlenosti ne smanjuje, nego još raste – i tako će biti možda sve do kraja iduće godine.

Od svih ekonomskih pokazatelja, stopa nezaposlenosti politički je najdelikatnija, i ova činjenica je važan elemenat dekora u kojem je minulog vikenda nastao zaplet u trgovinskim odnosima dveju najvećih ekonomija sveta, američke i kineske.

Počelo je tako što je u petak predsednik Obama doneo jednu od najvažnijih trgovinskih odluka u svom dosadašnjem mandatu – da se na uvoz automobilskih guma iz Kine primeni tarifa od 35 odsto (dosad je bila četiri odsto). To je potez koji je u skladu sa njegovim predizbornim obećanjem sindikatima da će striktnije primenjivati pravila svetske trgovine, u okolnostima kada je Kina postala globalna fabrika, a Amerika zbog toga izgubila na milione radnih mesta.

Konkretno, kad je o gumama reč, njihov uvoz iz Kine je u velikoj ekspanziji. Dok je iz kineskih fabrika ovamo 2004. liferovano 14,6 miliona komada (453,4 miliona dolara), prošle godine ih je prispelo čak 46 miliona (1,8 milijardi dolara).

Zbog toga su ovde u 2006. i 2007. zatvorene četiri fabrike guma, a za ovu godinu je najavljeno da će katance na kapije staviti još tri. Izgubljeno je ukupno oko 7.000 radnih mesta, što je bio doprinos stopi nezaposlenosti od blizu 10 odsto.

Kina je zbog povećanja tarife (za razliku od carine, tarife su granični porez samo za konkretnu robu iz konkretne zemlje ili regiona) u subotu prvo samo formalno protestovala, da bi već sutradan najavila preduzimanje prvih koraka ka reciprocitetu – uvođenje tarifa na svoj uvoz iz Amerike pilića i automobila. Na kinesko tržište ova roba odavde odlazi otprilike u istoj vrednosti koliko i kineskih guma za američke automobile: oko dve milijarde dolara.

Ali u ukupnoj slici, američko-kineska trgovina je u velikoj nesrazmeri. Za svaki dolar roba koju izveze u Kinu, Amerika iz Kine uveze 4,46 dolara. Ukupan američki deficit sa Kinom lane je iznosio rekordnih 286 milijardi dolara.

Do najnovijeg zapleta, koji bi prema ocenama ovdašnjih eksperata mogao da se pogorša, dolazi u politički osetljivom trenutku, kada je za izvlačenje celokupne globalne ekonomije iz krize potrebna ne samo saradnja nego i koordinirana akcija glavnih aktera. Stanju svetske ekonomije biće posvećen i predstojeći samit G-20, čiji će domaćin u Pitsburgu, 24. i 25. septembra, biti baš Barak Obama.

Zbog toga se strahuje da bi spor oko guma (i pilića) moga da zaseni suštinskije teme i odvuče pažnju od one glavne. Ovo je nezgodan trenutak za zaoštravanje između Pekinga i Vašingtona i zato što je već dogovorena Obamina poseta Kini, u novembru.

S obzirom na to da je malo verovatno da će američki predsednik povući svoju odluku, kao i da će Kina odustati od uzvraćanja, ostaje da se vidi kako će, diplomatskim kanalima, spor biti prevaziđen i biti zadovoljeni interesi obeju zemalja, koje su ekonomski međuzavisne kao sijamski blizanci, čije razdvajanje nije moguće bez teških posledica. Amerika je, naime, najvažnije izvozno tržište za Kinu koja je, na drugoj strani, sa svoja dva biliona (hiljada milijardi) deviznih rezervi, najveći kupac američkih obveznica kojima ona pokriva svoj rastući budžetski deficit.

Iznoseći svoje argumente, obe strane se pozivaju na pravila Svetske trgovinske organizacije, pa bi, po svemu sudeći, izlaz mogao da bude pronađen u njihovoj „kreativnoj interpretaciji”.

(Politika)